Susret poslovnih partnera SIQ u Srbiji 2019



U Beogradu smo 13. decembra 2018. organizovali Susret poslovnih partnera sa našim klijentima, agentima, proveravačima i predstavnicima državnih institucija iz Srbije. Susret je bio namenjen održavanju dobrih poslovnih odnosa, razmeni iskustava i planovima o budućoj saradnji.

U ime SIQ Ljubljana, sa nama su bili Ana Pribaković, pomoćnica direktora područja i vođa produkta za medicinska sredstva, Miloš Seražin, dir. područja Ocenjivanje sistema menadžmenta kvaliteta i Gregor Schoss, dir. područja za bezbednost i elektromagnetiku.

Prisutne je uz reči dobrodošlice u ime SIQ Ljubljana i SIQ Beograd pozdravio Zoran Vuković  direktor SIQ Beograd. Poruka ovogodišnjeg susreta partnera je bila “ Kako odrediti granicu između takmičenja i učestvovanja“.

S obzirom da živimo u vremenu globalizacije gde velike korporacije nameću način poslovanja, moramo sebi da postavimo pitanje „Šta je bolje?“, „Šta je lakše?, i kako odrediti granicu između takmičenja i učestvovanja. Ciljeve koje svi imamo mogu biti postignuti samo pomoću plana u koji moramo strasno verovati i na osnovu koga moramo strasno raditi. Ono što mislimo ili u šta verujemo ne izaziva nikakve posledice. Jedine posledice proističu iz onoga što uradimo. Pravi plemeniti ljudi ne teže za nadmetanjem, Čak i tokom takmičenja plemenit čovek ostaje plemenit. Ako želite da budete bolji, takmičite se! Ako želite da budete najbolji sarađujte!!!

U nastavku smo saslušali tri govornika, koji su svojim izlaganjima uveličali i obogatili ovaj skup.

G-din Gregor Schoss, direktor sektora bezbednost i elektromagnetika, SIQ Ljubljana.

G-din Schoss je prezentovao mogućnosti ispitivanja i sertifikacije u SIQ. Prisutni su bili u prilici da čuju i vide kako se izvode pojedina ispitivanja, šta je sve potrebno da bi se ispitivanja realizovala, koja se oprema koristi kao i kakvi su mogući ishodi za uređaje koji ne ispunjavaju zahteve za ispitivanje i sertifikaciju. Prezentovani su svi ispitni kapaciteti, kao i mogućnosti sertifikacije kojima raspolaže SIQ.

Akademik Dejan Popović, dipl. ing. elektrotehnike, doktor tehničkih nauka, redovni član  Srpske Akademije nauka i umetnosti i Akademije inženjerskih nauka, profesor na Elektrotehničkom fakultetu i profesor emeritus na Univerzitetu Alborg u Danskoj.

U svojoj bogatoj karijeri sarađivao je i sa Medicinskim fakultetom Univerziteta Alberte u Kanadi i sa Univerzitetom u Majamiju – odsek za biomedicinsko inženjerstvo. Stalni je recezent niza vodećih časopisa u oblastima biomedicinskog inženjerstva, motorne kontrole i rehabilitacije.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada iz oblasti biomedicinskog inženjerstva. Iz svog bogatog iskustva Akademik Popović nam je izneo svoje viđenje unapređenja odnosa države prema intelektualnim resursima sa temom Unapređenje odnosa države prema domaćim intelektualnim resursima u procesu Industrija 4.0.

Akademik Popović je naglasio da živimo u vremenu u kome postoje ozbiljne promene i razlike u celom društvu, gde svi mi koristimo i zavisimo od tehnologije, dok ljudska pamet dolazi u drugi plan. Često kažem da smo "Google generacija" - pritisnete dugme i pojavi se informacija i znate to što vam treba, vi pustite dugme, informacija nestane i vi više to ne znate. Mi više ne pamtimo brojeve telefona, kad vas pitaju za neki broj, vi ga ne znate, jer je memorisan u telefonu. Kad izgubite telefon, više nemate nijedan kontakt, više ne možete ni sa kim da komunicirate, više nemate prijatelje, zato što vas je mrzelo da zapišete nečiji broj, konstatovao je gospodin Popović.

Bez ekonomije i bez novca nema napretka. A kad kažem novac - ne mislim na veštački novac koji ste odštampali ili oteli, nego na stvoreni novac. Jedina nova vrednost je stvorena, ona u kojoj nešto napravite. Ono što vi proglasite novcem i ono što vi prodate a što su zaradile tri generacije pre vas, to nije novac, to je nešto sasvim drugo. To znači da je proizvodnja i razvoj novih elemenata ono što može da povuče zemlju. I zato je zadatak nas inženjera da se bavimo razmišljanjima i mogućnostima kako sa našim iskustvom možemo da pomognemo razvoju privrede.

Mi živimo u vremenu koje se naziva četvrtom industrijskom revolucijom koja podrazumeva razvoj informacionih tehnologija. Ovde se, međutim, to potpuno pogrešno tumači. Znači, četvrta industrijska revolucija je uvođenje tehnologija koje ne postoje sada, zato što u njih treba da se ugradi nešto što je po mom mišljenju neostvarivo, jer ja ne mislim da razmišljanje koje ima čovek nešto drugo može da zameni. I mravima kad napravite prepreku, oni nađu za pet minuta drugi način kako da prođu.

Dr Ranko Rajović, Magistar neurofiziologije i doktor sportskih nauka, član Borda direktora svetske MENSE i predsednik Komiteta svetske MENSE za darovitu decu, osnivač je Mensa Jugoslavije – danas Srbije i centra Nikola Tesla – odseka za mlade talente

Dr Rajović je tvorac NTC sistema kreativnog učenja, gde su uspešno primenjena naučna otkrića iz neuronauke i pedagogije. NTC sistem učenja se sprovodi u 17 država Evrope, a akreditovan je od strane Ministarstava obrazovanja u 7 država.

Šta je funkcionalno znanje?

Gospodin Rajović je izneo da funkcionalno znanje počiva na poznavanju i razumevanju procesa strukture, razvoja i rada mozga kao glavnog i odgovornog „šefa“ koji koordinira ne samo sve telesne/motoričke funkcije, već i psihičke. Malo je poznato da je osnovna funkcija mozga – preživljavanje. Što znači da je osnovni cilj mozga da svog „vlasnika“ održi uspešno „u životu“ koristeći sve svoje kapacitete, tj. pronalazeći rešenje za prevazilaženje psiho-fizičkih prepreka povezivanjem informacija koje poseduje i takozvanim funkcionalnim razmišljanjem.

 

Reproduktivno učenje za mozak ne postoji, zato ga treba dobro upoznati, kako bismo mu prišli na što bolji način i iskoristili puni kapacitet, a sve to kroz zabavne vežbe i metode učenja.

Funkcionalno znanje, danas naša deca ne povezuju informacije,” rekao je Rajović, uz naglasak da ako se pogledaju najtraženija zanimanja u svetu, od njih 10, sedam nije postojalo pre deset godina.

Svi međunarodni testovi pokazuju da deca srednje Evrope, imaju jako slabo funkcionalno znanje.
To se zna u Evropi, to se zna u svetu, za Evropu je ovo prioritet najvišeg stepena a mi ovde skoro i da ne pričamo o tome. Tako da ako je ovo za Evropu prioritet, za nas mora da bude dupli prioritet.

Igrajući se, deca, a i odrasli, mnogo lakše i brže usvajaju nove pojmove. Povezuju ih i ne sluteći da tako uče. Tako smo i mi časkom naučili par pesmica, odgovarali na zagonetke. Kroz dinamično i uzbudljivo predavanje, na primerima smo shvatali važnost asocijacija i simbola.

U kulturno zabavnom delu programa glumac Ljubomir Bandović, prepoznatljiv je po svojim specifičnim brkovima i dubokom glasu, prezentovao nam se u ulozi Ponjave iz predstave Kontraš.

Iza njega je glumačka karijera duža od dve decenije. U tom periodu dočarao nam je brojne scenske transformacije glumeći komične likove, negativce, dobrice u više od šezdesetak pozorišnih uloga. osvajao je najznačajnije nagrade u zemlji i regionu („Zoran Radmilović“ – nagrada na Sterijnom pozorju, „Zoranov brk“ – nagrada na „Danima Zorana Radmilovića“ u Zaječaru, „Ivo Serdar“ – nagrada na „Danima satire“, Satiričkog kazališta Kerenpuh u Zagrebu, nagrada „Veljko Maričić“ na „Međunarodnom festivalu malih scena“ u Rijeci, nagrada na „Teatar festu Petar Kočić“ u Banja Luci). Istovremeno, ostvario je niz uloga u filmovima, TV filmovima, TV serijama i kratkim filmovima. 2012. dobitnik je „Naise“, zvanične nagrade (Grand Prix) „46. Filmskih susreta“ Niš, za igrani film „Sestre“.

Program je uspešno vodila Sanja Marin, SIQ Beograd

Susret je nastavljen neformalnim druženjem sa postojećim i potencijalnim partnerima i sa željom da se ponovo sastanemo sledeće godine.

 

 

 

 

Beograd 17.01.2019

Zoran Vuković

 

 

 

 

 

 

 

 
14. 03. 2019

Copyright © 2015 SIQ. All rights reserved. Opšti uslovi obrade ličnih podataka